FOTO: Kada vam je poslednji put šešir napravio šeširdžija, a sat popravio časovničar?

Kad se setim starih zanatlija uvek mi u glavi brica i krojac iz serije Vruc vetar :)

Moj deda je pre 2.svetskog rata iz Banovaca isao kod svog casovnicara ili krojaca u Zemun. Krojac je odustao od tog posla '70-tih a u toj prodavnici koja je bila cisto zanatska (Beznijska ul) je kasnije nikla neka prodavnica plastike ili necega slicnoga. Casovnicar je opstajao do pre 10-tak godina u ulici koja je pesacka zona, posao je presao sa dede na oca, a sa njega na cerku )koliko se secam). Kao dete sam sa dedom odlazio u tu radnju i gledao za mene cudesne zidne casovnike, ocekujuci da izleti kukavica kao u crtanom filmu. Pre godinu i po kad sam zadnji put bio u Srbiji i Zemunu sam video da je umesto te radnje neki kafic, u basti sede neki celavi likovi debelih vratova i mrko gledaju okolo.

Iskreno, i ja imam jedan mehanicki sat koga godinama nisam stavio na ruku, zadnje 3 godine koristim iskljucivo smatwatch, ipak je vreme pregazilo neke stvari i zanimanja.

Bravo za autorku teksta , a PRAVDA ZA ZANATLIJE !

Tragicno, ali istinito je da u BG mozete pronaci mnogo vise zanatlija nego u Novom Sadu i da oni i poted teskih uslova tamo opstaju. Sesirdzije, tasnari, krznari, cipelari zaista opstaju u BG i imaju jako kvalitetnu izradu i cene cak mnogo pristupacnije nego neki "brendovi siroke potrosnje". Ocogledno veca konkurencija i veca koncentracija ljudi. Sa druge strane, ne ide se u neke ekstreme sa cenama pa verovatno zato i uspevaju da opstanu. To je zapravo tuzna cinjenica kada pogledamo nas NS.

Ne nosim ni jedno ni drugo. A inače ja stvarno ne mogu da shvatim ozbiljno osobe mlađe od 50god, koje u današnje vreme nose šešir. Kad vidim u gradu uveče nekog derana u farkama, patikama, nekoj fensi košulji i na sve to laloški neki šešir... može da govori ne znam kakve mudrosti ali jednostavno ja ga dozivljavam kao neko spadalo.

Nosim smartvoč ali iz principa idem k časovničaru da mi menja kaiš kad se izliže, obožavam miris one njegove radionice još od malena.

Imam 25 godina i već 10 godina sređujem dedine satove kod sajdžije u pasažu u Zmaj Jovinoj. Iako satovi ne vrede ništa, volim da ih nosim i lepo izgledaju i podsećaju me na dedu, koji ih je dobio kao penzioner i bivši radnik jedne fabrike u jednoj bačkoj opštini.

Vrhunski zanatlija je vise umetnik nego zanatlija.

Na srecu i na ponos mog casovnicara Zokija - ne secam se kada sam poslednji put nosio na opravku :) Mada odnesem na servis, zamenu kaisa... cak me je i uputio malo u istoriju casovnika koji sam kupio sasvim slucajno a sada me uz odrzavanje sluzi vec 10ak godina. Pozdrav za Zokija u pasazu Jevrejske, svako dobro!